Veliki broj posetioca muzeja, bez obzira da li osobe sa invaliditetom ili ne, imaju potrebu da koriste tzv. pomoćnu tehnologiju, da bi adekvatno pratili muzejske postavke. Osobama oštećenog sluha ili vida, starima, deci, strancima, osobama sa mnogim mentalnim smetnjama potrebno je osigurati određene preduslove vezano uz pristupačnost izložbi jer je pravo na kulturu jedno od ljudskih prava svakog čoveka, I ne sme biti nikome uskraćeno.  

Učesnici međunarodne konferencije „Kultura za sve“ , Evropskog instituta Dizajn za sve Evropa održane u Berlinu su još u maju 2005 god.doneli akt o Kulturi za sve na međunarodnom nivou

Ponavljanje prava proglašenih u članu 27.1 Univerzalne Deklaracije ljudskih prava iz 1948, koji glasi:

„Svako ima pravo da slobodno učestvuje u kulturnom životu zajednice, da uživa umetnosti i da učestvuje u naučnom razvoju i njenim plodovima

• Odnoseći se na Standardna pravila Ujedinjenih nacija za izjednačavanje mogućnosti za osobe sa invaliditetom, prihvaćenoj na Generalnoj Skupštini 1993 god.
• Imajući u vidu Rezoluciju Evropskog Saveta o pristupačnosti kulturne infrastrukture i kulturnih aktivnosti, prihvaćenoj 6 Maja 2003g god.
• Pozdravljajući poziciju prihvaćenu u Evropskom Ustavu, odeljak 3, „Kultura“, član III-280,
• Proučivši vrhunac progresa u primeni Dizajna za sve u nekoliko određenih sektora Kulture:

             1. Kulturna baština – pristup građevinama, prirodnim rezervatima i delima;

             2. Urbana sredina i javni transport u kulturnom kontekstu

             3. Kulturni turizam i marketing

• Ceneći vitalni značaj neometanog pristupa korišćenja sadržine i sadržilaca kulture, bilo fizičke ili virtuelne, jer društvo u kojem kultura preostaje kao uporište nekolicine odabranih, je nesigurno i nezdravo društvo;
• Osvrnuvši se na nedostatak pažnje u originalnoj i revidiranoj verziji Lisabonske Agende kulture kao potencijalnog izvora bogatstva za Evropsku ekonomiju;
• Uvereni važnošću Dizajna za sve kao sredstva za dostizanje naprednog društva baziranog na ljudskoj raznovrsnosti, društvenoj inkluziji i jednakosti i ponavljajući principe zaključenih u EIDD Stokholmskoj deklaraciji© usvojenoj 9 Maja 2004 god;
• Proglasiti da Dizajn za sve može da obezbedi konkretan pristup za dizajniranje sadržine i sadržilaca kulture na takav način da budu pristupačniji za svakog;
• Pozvati sve društvene, ekonomske, političke i kulturne organizacije, privatne i javne na lokalnom, regionalnom, nacionalnom, kontinentalnom i međunarodnom nivou, da učine sve napore da teoriju i praksu Dizajna za sve učine činiocem u svim kulturnim događajima, proizvodima i programima, kao horizontalna, interdisciplinarna praksa;
• Poziv za Evropske institucije da stvore finansijske tokove, po predstojećem Sedmom okvirnom programu kao i drugde, da budu skrojeni posebno za izgradnju Evropske bogate kulturne baštine kao rastućeg važnog izvora bogatstva za inkluzivno evropsko društvo i ekonomiju;
• Prihvatiti se asistencije EIDD-u u stvaranju Konferencije Evropskog stanovišta u implementaciji Dizajna za sve u kulturi, da se sastanu svake četiri godine i da deluju kao forum za prikupljanje najboljih primera iz prakse iz najšireg mogućeg kruga činilaca u dizajnerskim i kulturnim zajednicama i izlažući ih zainteresovanim auditorijumima iz celog sveta;
• Obavezati se na objavljivanje i distribuciju ovog Završnog akta svojim zajednicama.

Ovaj Berlinski akt je  objavljen od strane EIDD na svom web sajtu i poslat: