Zapošljavanje

Osobe sa invaliditetom čine 10% populacije(po istraživanjima svetske zdravstvene organizacije). Međutim, ne zna se u kojoj su meri politike zapošljavanja na pitanja jednakosti, odnosno omogućavaju li zaista ravnopravnost s obzirom na radne (ne)mogućnosti osoba sa hendikepom, kao i prilagođenosti sredine za osobe sa motornim ili senzornim  invaliditetom. Prema istraživanju Centra za proučavanje alternativa (CPA) sprovedenom na teritoriji Republike Srbije bez Kosova i Metohije, 87% osoba sa hendikepom u našoj zemlji je nezaposleno.

Rezultati istraživanja takođe pokazuju da je veći procenat žena sa invaliditetom u položaju izdržavane osobe. Međutim, u ukupnom broju svih osoba sa invaliditetom, 50% ima srednjoškolsko, više i visoko obrazovanje. To je podatak koji govori o tome da su osobe sa hendikepom školovanjem osposobljene za obavljanje određenih poslova, odnosno da obrazovna struktura osoba sa hendikepom odgovara obrazovnoj strukturi Republike Srbije.Ovakav podatak je  kontradiktoran  sa njihovom realnom pozicijom.  Prema istraživanju iz 2001. godine, koje je objavljeno u studiji „Osobe sa invaliditetom i okruženje“ (urednik prof. dr Viktorija Cucić), više od 70 odsto osoba sa invaliditetom imalo je jako niske prihode i po sadašnjim kriterijumima svrstavaju se u siromašne. Više od 50 odsto prihoda potiče od primanja po osnovu prava proisteklih iz invalidnosti:

14 odsto invalidnina, odnosno naknada za telesno oštećenje,26 odsto tuđa nega i pomoć i14 odsto socijalna pomoć. Istraživanje je sprovedeno 2001, ali sadašnje stanje se po nekim nezvaničnim podacima i pogoršalo privatizacijom. Uzroci siromaštva su, pre svega, nizak nivo obrazovanja i niska stopa zaposlenosti.

Ohrabrivanju osoba sa invaliditetom da rade, da se transformišu iz zapostavljene, nezaposlene grupacije, koja je tretirana kao teret društvu, u radno aktivnu populaciju, koja privređuje, ostvaruje prihod i time omogućava sebi i svojoj okolini uslove za dostojanstven život.

Vaš komentar?