Dizajn za sve

Dizajn za sve je dizajn za humanu raznovrsnost, društvenu inkluziju i jednakost. Takav sveobuhvatni i inovativni pristup predstavlja kreativni i etički izazov za sve planere, dizajnere, preduzetnike, administratore i političke lidere.
Dizaj za sve teži da omogući svim ljudima da imaju jednake mogućnosti da učestvuju u svakom aspektu društva. Da bi se to postiglo, izgrađena sredina, svakodnevno objekti, usluge, kultura i informacije – ukratko, sve što dizajniraju i stvaraju ljudi da bi koristili ljudi – mora biti pristupačno, za svakog u društvu pogodno za upotrebu i odgovarajuće za razvijanje ljudske raznolikosti.
Delovanje Dizajna za sve čini svesnim primenu analize ljudskih potreba i težnji i zahteva učešće krajnjih korisnika u svakoj etapi procesa dizajniranja.
EIDD Stockholm DeclarationC, 2004

Filozofija Dizajna za sve

 
Dizajneri, projektanti i arhitekte širom sveta se odazivaju izazovu i stvaraju rešenja u cilju poboljšanja pristupačnosti. U cilju da se reše problemi pristupačnosti, različiti koncepti i dizajnerski principi su razvijeni i promovisani u sklopu koncepta „Univerzalni dizajn, inkluzivni dizajn i Dizajn za sve“. Iako svi koncepti imaju isti cilj, svi oni imaju različitu ulogu, uslove i način stvaranja rešenja pristupačnosti. Kao deo problema, u 21 veku javlja se i problem korisne površine, limitiranog resurs kojeg ima sve manje i čiji svaki deo, pogotovo u urbanim sredinama, mora da se maksimalno iskoristi. Samim tim, napori da se osigura pristupačnost bez barijera u prostoru koji je već izgrađen i oblikovan predstavlja veliki izazov. Kao posledica ova dva faktora, rezultiralo je rešenjima bazirano na minimumu pravila koji su se pokazali u praksi nedovoljnim i neefektivnim.U cilju stvaranja efektivnog procesa donošenja odluke za koncipiranje i stvaranje kvalitetnog okruženja, Evropski institut za dizajn i invaliditet je razvio koncept Dizajna za sve. Taj koncept nije usmeren samo na osobe sa invaliditetom, već na sve ljude u društvu i predstavlja proces stvaranja inteligentnih rešenja za kvalitetno kruženje namenjeno svima: starima, mladima, maloj deci, majkama, osoba sa invaliditetom i drugima.

Ciljevi Dizajna za sve:

1.     podizanje svesti o potrebi sveobuhvatne pristupačnosti

2.     iniciranje inovativnih rešenja putem pristupačnijeg i održivog okruženja

3.     preporučiti/naglasiti primere dobre prakse i projektantska uputstva po pitanju sveobuhvatne pristupačnosti u cilju da se omogući najširem mogućem spektru korisnika nezavisna i neometana upotreba javnog prostora i usluga.

Sveobuhvatna pristupačnost

 
Koncept Dizajna za sve čini oslonac stvaranju okruženja za sve. Ono predstavlja pristup u kojem svi proizvodi, okruženje i komunikacije su pristupačni najširem mogućem spektru korisnika i našoj zajednici bez obzira na sposobnosti, godine i različitost.

Dizajn nepristupačnosti > onemogućen pristup > pristup bez barijera > dizajn za sve

Dizajn za sve zahteva kvantni skok u razmišljanju od koncepta pristupačnosti bez barijera. To je pozitivan pristup dizajnu, da bi se postigao inkluzivni integralni dizajn koji nije samo pristupačan samo najvećem broju korisnika, bazirano na njihovim sposobnostima, već i na rešenjima koji treba da budu pogodni svim korisnicima. Za razliku od dizajna pristupačnosti bez barijera, dizajn za sve ne čini dizajn posebnih rešenja za pristupačnost, već praktični pristup dostizanja dobrih i održivih rešenja za pristupačno okruženje.

Dizajn za sve se bazira bazira na sledećim principima:

1.     Nepristrasna primena. Dizajn je koristan i može se prodati ljudima sa različitim sposobnostima. Na primer,  web sajt koji je dizajniran da bude pristupačan svakome, uključujući studente koji su slepi i koji koriste softver za čitanje, primenjuje ovaj princip.

2.     Fleksibilnost u upotrebi. Dizajn se prilagođava širokom opsegu individualnih potreba i sposobnosti. Primer je muzejski kompleks koji omogućava posetiocu da čita ili sluša opis sadržaja tematske izložbe.

3.     Jednostavan i intuitivan. Upotreba dizajna je jednostavan za upotrebu, bez obzira na korisnikovo iskustvo, znanje, jezičko umeće ili trenutnog nivoa koncentracije. Navigacioni ekran za onlajn sistem registracije koji je pristupačan za korisnika koji je slep i koji koristi softver za čitanje predstavlja primer primene ovog principa.

4.     Primetna informacija.  Dizajn saopštava efektivno potrebnu informaciju korisniku, bez obzira na okolne uslove ili na korisnikove senzorne sposobnosti. Primer primene ovog principa je kada multimedijalni materijal prikazan u bučnom studentskom domu/klubu uključuje i titlovanje.

5.     Tolerancija greške.  Dizajn smanjuje na minimum rizik i štetne posledice slučajnog ili nenamernog postupka. Primer proizvoda koji primenjuje taj princip je obrazovni softver koji pruža podršku kada korisnik napravi neodgovarajući izbor.

6.     Mali fizički napor. Dizajn može biti upotrebljen efikasno i udobno i uz minimalni napor. Na primer, vrata koja se automatski otvaraju ljudima sa širokim spektrom fizičkih karakteristika demonstrira primer ovog principa.

7.     Veličina i prostor za prilaz i upotrebu. Odgovarajuća veličina i prostor je obezbeđen za prilaz, domet , manipulaciju i upotrebu bez obzira na korisnikovu veličinu tela, položaj ili mobilnost. Učionica sa podesivim stolovima dizajniranim za upotrebu od strane studenata sa velikom raznovrsnošću fizičkih karakteristika i sposobnosti je primer primene ovog principa.